Nakon višemjesečnih pregovora konačno je crnogorsko društvo dočekalo da tridesetoavgustovski oslobodioci preuzmu poluge izvršne vlasti s kojima će Crnu Goru pretvoriti u Luksemburg.

Istorijska polarizacija crnogorskoga društva toliko je velika da se puna tri mjeseca nova većina nije mogla dogovoriti da li treba da budemo Luksemburg ili pak Švajcarska.

Zbog toga je morala da interveniše međunarodna zajednica preko svojih gubernatora i odlučilo se da ipak budemo Luksemburg, nastavimo put ka Evropskoj uniji i zadržimo članstvo u NATO, čime je napuštena ideja pretvaranja Crne Gore u Švajcarsku. Mnogi zagovornici švajcarske Crne Gore iz nove parlamentarne većine ostali su razočarani odstranjivanjem iz nove vlade i bespoštedno su kritikovali prvu luksemburško-srpsku vladu u Crnoj Gori, ipak dajući joj podršku zbog odrednice „srpska.“

Svoje razočarenje će pokušati nadomjestiti zapošljenjima po „dubini“ koja će biti finansirana privatnim zaduženjem a javnim dugom od 750 miliona eura.

Izdajnik svoje liste, švajcarske Crne Gore, premijer Zdravko Krivokapić transferom vrijednim 750 miliona eura prelazi u luksemburšku Crnu Goru đe ga dočekuje neprikosnovena desetka, Dritanka.

Zajedno će, Zdravko Kežman i Diego Armando Dritanka driblati crnogorsko društvo uz aplauze međunarodne zajednice, dok će apostoli u spoljno-luksemburškoj, odnosno unutrašnjo-srpskoj vladi po „dubini“ instalirati svoje neočetnike za razaranje društvenog i duhovnog bića Crne Gore. Dokle premijer mirno stoji pred NATO zastavom, a Dritanka se igra dobrog i lošeg policajca, apostoli nesmetano obavljaju demonizaciju i klerikalizaciju Crne Gore.

Dok se međunarodna zajednica igra demokratije, Srpska pravoslavna crkva legalizuje svoje krivokletstvo i krivično djelovanje. Nezavisni mediji postaju režimski, režimski mediji postaju nezavisni. Civilni sektor provladin, udbaši civilni sektor. Crna Gora velikosrpska, građani nacionalni idioti.

Inženjeri preobražaja Crne Gore u Luksemburg misle da će se sve anomalije i kontadiktornosti političke tranzicije u Crnoj Gori same od sebe razriješiti. Da nacionalizam koji su puštili na ulice neće dovesti do sukoba.

Da se nemile scene iz državnog i lokalnih parlamenata neće preliti na ulice. Da relatizovanje vrijednosti pod krinkom slobode govora i demokratije neće urušiti multikulturalizam i antifašizam Crne Gore. Da relativizovanje fašističkih, klerikalnih i šovinističkih stavova neće urušiti građanski karakter Crne Gore.

Da puštanje marginalaca i karikaturalnih ličnosti u državni sistem neće urušiti pozitivna dostignuća Crne Gore. Da demonstrirana eksperimentalna, neracionalna i neprincipijelna borba protiv DPS-a neće negativno uticati na Crnu Goru.

Kreatori luksemburško-srpske vlade očito zbog svojih interesa zanemaruju dubinu krize u kojoj se nalazi crnogorsko društvo, a koja se ne rješava zatvaranjem par tajkuna i korumpiranih političara.

Ignorisanje svih devijacija crnogorskoga društva od strane političkih predstavnika i međunarodne zajednice mnogo će košati građane Crne Gore. Na kraju eksperimenta međunarodna zajednica će se pravdati Čerčilovom rečenicom „Balkan proizvodi više istorije nego što može da konzumira“ abolirajući svoju odgovornost za nemila dešavanja na Balkanu.

Mi ćemo stupidno prihvatiti Čerčilovu dośetku ne želeći sebi priznati da nemamo snage, pameti i vizije za izgradnju boljeg društva.

Antena M

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here